Nastanak Beograda

Pogledom u daleku prošlost, pre ljudi i svega što znamo, vidimo prostor današnjeg Beograda u dnu velikog Panonskog mora, koje je, povlačeći se, za sobom ostavilo Dunav, a on svojim tokom sledi stare, davno iščezle morske tokove stare Evrope. Da je Dunav uvek sebi zvao čoveka da se na njegovim obalama nastani dokazuju i ostaci iz najstarijeg praistorijskog, tačnije paleolitskog doba, pronađeni u kamenolomu kod Leštana, u blizini Bajlonijeve pijace, i u pećini na Čukaraci, kao i ostaci materijalne kulture neolitskog doba pronađeni u Vinči, Žarkovu i Gornjem gradu Beogradske tvrđave.

Zvanična istorija Beograda traje već punih sedam hiljada godina, što naš grad čini jednim od najstarijih u Evropi. Star je i prastar naš Beograd!

Davno pre Hrista, na Balkansko poluostrvo, među miroljubive narode starosedelaca, stigao je jedan novi, moćni narod toga doba: Kelti ili Gali, kojima je bilo suđeno da na ulivu Save u Dunav osnuju Beograd. U četvrtom veku pre nove ere ratničko keltsko pleme Skordiska zaustavilo se na brežuljku iznad ušća dvaju reka i tu podiglo utvrđeni gradić, imenujući ga Singidunum. To je prvo i najstarije ime Beograda. Reč "dunum" na starom keltskom jeziku znači tvđava, utvrđenje, a ova etimologija određuje našoj prestonici ulogu koju će zadržati od tog doba kroz sve vekove - da bude brana, štit, mesto borbe i odbrane. I bi Beograd!